PRINC VALIJANT HC Komplet 3 knjige Integral kolekcija

PRINC VALIJANT-HC-Kolekcija 3 KNJIGE

VRHUNSKE TVRDOKORIČENE KNJIGE

OD 550 DO 650 STRANICA

FORMAT A5

CIJENA PO JEDNOJ KNJIZI 52 KM

KUPOVINOM VIŠE KNJIGA -POPUST

IZDANJE OBUHVATA OD KOLEKCIJU OD 1937 DO 1968 GODINE

, OD VELIKANA STRIP AUTORA HALA FOSTERA

Mladi princ ostaje bez majke i odlučuje da napusti očev dom u potrazi za pustolovinama, nošen željom da postane vitez; sreće ser Gavena, boema, sjajnog viteza i zakletog neženju, koji će mu postati najbolji prijatelj i jedan od omiljenih likova čitave sage. S Gavenom će stići u velelepni Kamelot, postati njegov paž i miljenik kralja Artura. Ubrzo Foster uvodi u priču likove okupljene oko imena mitskog kralja... Među prvim Valovim doživljajima posebno mesto ima susret sa Arturovom polusestrom – Morganom Le Fej, koja je otela Gavena, jer, da bi se suprotstavio njenoj magiji, Valiant postaje učenik mudrog čarobnjaka, Merlina Ambrosiusa. Stečeno znanje primeniće mnogo puta... Sledi epizoda u kojoj Valiant prvi put spoznaje ljubav, koja se završava tragično, ali na kraju koje mu njegov prijatelj Arn poklanja čudesni Raspevani mač - Valovog nerazdvojnog pratioca...pa, skoro nerazdvojnog. Mač “nepobediv ako se bori za pravedni cilj”, koji je skovao isti mag koji je stvorio Arturov legendarni Ekskalibur. Otkriće zatim najezdu Saksonaca, na čelu sa Horsom, velikim neprijateljem, da bi smelim planom Arturu doneo pobedu, nakon koje biva proglašen vitezom Okruglog stola. Sa ocem, kraljem Aguarom, vratiće se potom u rodnu Tulu i povratiti tron. Aguar želi da se njegov nemirni sin sprema da jednog dana i sam postane kralj, da se skrasi i oženi nekom lepom princezom, ali to nije ono što Val želi. Bez očevog blagoslova, on napušta Tulu i kreće u susret neverovatnim doživljajima...

Tvrdoglavost, upornost, istrajnost, hrabrost, pravednost, ali i gordost i pomalo uobraženost, krasiće ga čitavog života. Proputovaće čitav tada poznat svet i tokom svojih putovanja prokrstariti Evropom, Azijom, severnom Afrikom i stići čak do obala Amerike. Boriće se protiv Huna, rame uz rame sa ser Gavenom i velikim Tristanom, a nezaboravni su njihovi doživljaji u Rimu, gde bivaju svedoci neminovne propasti carstva. Sudbina će ga u par navrata dovesti do obala Maglovitih otoka, kojima vlada prelepa Aleta, čija će ga lepota progoniti sve dok ne postane zauvek njegova (slika levo – naslovnica 4. toma, izdanje Forum-Marketprinta); životna saputnica, s kojom će zasnovati porodicu i dobiti tri sina – Arna, Galana, Natana i dve ćerke, bliznakinje Karen i Valetu. To neće uticati na broj njegovih putovanja, naprotiv, ali posle svakog izvršenog zadatka, bitke, on će se uvek vraćati svojoj porodici. Time su čitaoci, zajedno s Valom, proživljavali kratke trenutke predaha, jer on nije neko ko može dugo da izdrži da ne uzjaše konja i galopom se uputi u susret avanturama...

Foster će, vremenom, od čitavog niza istorijskih činjenica i legendi stvoriti takvu pozadinu za “Princa Valianta” koja će čitaocima pružiti priliku da sa hrabrim Valom razotkriju mnoge srednjovekovne misterije... Njegovo ime, Valiant, na engleskom znači upravo “hrabar”!

Legende o Arturu i istorijske paralele

Arturovo ime se prvi put spominje u velškoj literaturi (V vek). Artur je bio kralj keltskih Brita i Bretonaca, a za njega se vezuju priče o vitezovima Okruglog stola, njihovoj potrazi za Svetim Gralom, kao i mitskom ostrvu Avalon. Ipak, tek u XII veku, sa “Historia Regum Britanniae” Geoffreya od Monmoutha i najvažnijim delom o arturijanskom dobu “Le Morte d'Arthur” Sir Thomasa Maloryja iz XV veka, oblikovaće se priče o Arturu kakve i danas manje-više poznajemo.

Foster je tokom čitavog rada na “Valiantu” koristio legende i mitove, ali i istorijske činjenice kao podlogu za radnju stripa – iako je veliki broj njih zapravo “pozajmio” iz drugih perioda. One o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola kao centralne, naravno! U ostalom, pun naziv sage nas na to i upućuje: “Prince Valiant - In the Days of King Arthur. Pojave Morgane Le Fej, Merlina i drugih čarobnjaka, uneće elemente magije i epske fantastike u strip, što u spoju sa njegovom istorijskom pozadinom daje jednu predivnu pozornicu, kojom će koračati mnoštvo zanimljivih likova, a svaki od njih biće detaljno portretisan. I rečima i slikom!

Jedna od najvećih srednjovekovnih romansi, ona o Tristanu i Izoldi, neće proći bez Vala i Gavena. (Iako izvorno pripada keltskoj tradiciji.) Ljubavni trougao između Tristana, kraljice Izolde i njenog muža, a Tristanovog rođaka, kralja Marka završiće se tragično, a Tristanovo mesto u sagi o Valiantu ostati upražnjeno. Druga romansa, između Lanselota, najboljeg Arturovog viteza i njegove kraljice, Ginevre, dobiće takođe svoje mesto. (Po nekim legendama glavni razlog Arturove propasti.) Mordred o preljubi Ginevrinoj obaveštava kralja, planirajući da time izazove rat i propast kraljevu, ali će mu se isprečiti mala Aleta! Dalje, sam Valiant krenuće da utvrdi da li zaista postoji legendarni pehar, po nalogu kralja, jer mnogi vitezovi behu pošli u potragu za Svetim Gralom i nisu se nikad vratili; put će ga dovesti do Avalona, tog misterioznog ostrva, ali konačan odgovor neće naći.

Već smo pomenuli da je, pre rada na “Valiantu”, Foster godinu dana proveo proučavajući srednjovekovnu istoriju. Val će se tako boriti protiv Huna, koji su bili jedna od najvećih pretnji Evropi ikada i naneti im prvi veliki poraz, u, mojoj malenkosti najdražoj, sjajnoj epizodi, gde se priključuje vitezu-boemu Kameronu, vladaru predivnog, uzvišenog zamka Andelkrag, jedinom svetlu u osvojenoj Evropi. U toj epizodi Foster je prikazao šta je to viteška čast onako kako se malo gde to može videti... Tokom posete Rimu, s Gavenom i Tristanom upoznaće Aecija (Ecijusa), rimskog vojskovođu, koji je 451. godine porazio hunskog kralja Atilu. Potom će se umešati u planove Genserika, kralja Vandala, koji je 455. opustošio Rim, želeći da njegovo venčanje sa Aletom obavi sam rimski Papa! Kada Aleta bude oteta (a često je njena lepota tome bivala razlog), pratiće je s Vikinzima sve do obala Amerike, koji su dotle zaista stigli pre Kolumba (ali tek oko 1000. godine). Na jednom zadatku u Irskoj sreće Sv. Patrika, hrišćanskog misionara, jednog od najvećih irskih svetaca, a i sam će veoma doprineti širenju hrišćanske vere širom sveta i nekoliko puta obići Jerusalim... Podno Stonehengea ukrotiće svog vernog pratioca, veličanstvenog konja Arvaka. Valiant će prisustvovati i bici kod Badon Hilla; biće, dakle, svedok i učesnik mnogih događaja tog vremena.

13. februara 1937. na stranama New York Journal-a, pojavila se prva tabla “Princa Valianta” u boji. Tokom decenija strip je nastavio da izlazi kao Sunday (ili weekly) newspaper comic, sve do dana današnjeg. Ono što ga je u startu razlikovalo od svih drugih izdanja tri su stvari. Prvo, “Princ Valiant” nije rađen u vidu zasebnih (često međusobno radnjom nepovezanih) epizoda, već u kontinuitetu, u formi hronike. To je možda i glavni razlog što u stripu nema uobičajenih oblačića, već se tekst nalazi ispod slike (tzv. story-strip), ali Foster nije želeo da kvari kompoziciju slike, takođe. Konačno, Val nije večiti mladić, poput drugih stripskih junaka, već stari vremenom. (Što odlikuje još i “Thorgala” Van Hammea i Rosinskog.)

Oženiće prelepu sivooku Aletu, osnovaće porodicu i kasnije se polako povlačiti, sve više prostora prepuštajući svojoj deci – pre svega najstarijem sinu Arnu. Ipak, vremenom je oslabila prepoznatljiva magija kojom je strip plenio pažnju čitalaca dugi niz godina, jer je dolazilo do izvesnih ponavljanja u radnji. Naime, dešavalo se da se Foster u pojedinim epizodama oslanjao na već isprobana rešenja, koja nije želeo da menja. No, nije li to, u ostalom, problem koji se javlja kod gotovo svih izdanja posle velikog broja godina i prezasićenosti autora? Za tri i po decenije rada na “Valiantu”, Foster je potpisao preko 1.770 tabli ovog stripa!

“Princ Valiant” postao je jedan od najuspešnijih stripova ikada, a Hal Foster osvojio je brojne nagrade, među kojima su najvažnije: Banshee-jeva "Silver Lady" (1952), zatim – od strane National Cartoonists Society prestižne “Reuben" award (1957), za najboljeg crtača godine i "Gold Key" award (1977). U svojoj 73. godini, primljen je za člana Great Britain's Royal Society of Arts, što je čast kakvom se samo mali broj Amerikanaca može pohvaliti.

Početkom sedamdesetih, Foster počinje da traži naslednika, jer nije želeo da, zbog artritisa, njegov rad izgleda “amaterski”. Tabla 1787. od 16. maja 1971., bila je poslednja kompletno urađena Halovom rukom (slika levo). On je, međutim, i narednih godina pisao, povremeno skicirao i kolorisao strip.

Veliki Harold Foster umro je 25. jula 1982. u Spring Hillu, Florida, malo pre svog 90. rođendana, a nakon njegove smrti strip je prešao u ruke porodice Murphy – crtež Johnu Cullenu, koji mu je godinama asistirao i obavljao veći deo posla, scenario njegovom sinu Cullenu, a slova i kolor ćerki Meg.