Kalijum je mineral široko zastupljen u našem organizmu neophodan za funkcionisanje tkiva poput nervnog, mišićnog i srčanog. Nosi sa sobom pozitivno naelektrisanje i najzastupljeniji je pozitivan jon (katjon) unutar ćelije. Zahvaljujući tome, kalijum učestvuje u sprovođenju električnih impulsa u ćelijama zbog čega ga pored natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, hlorida, fosfata i bikarbonata ubrajamo u važnu grupu elektrolita. Kalijum održava strukturu citoplazme (unutrašnjost ćelije), aktivator je ćelijskih enzima i čini osnovu nadražljivosti ćelije. Sa drugim katjonima u organizmu kalijum utiče na aktivnost svih tkiva, a posebno na nervnu provodljivost, kontrakciju mišića, srčani rad, regulaciju volumena krvi u organizmu i bubrežnu funkciju. Pored pomenutog, kalijum ima i veoma važnu ulogu u sintezi proteina iz aminokiselina, metabolizmu ugljenih hidrata, kao i održavanju kiselo-bazne ravnoteže u krvi i tkivima.
Sve više pouzdanih naučnih izvora potvrđuje veliki značaj kalijuma za odvijanje važnih životnih funkcija i pravilno funkcionisanje vitalnih organa. Među njima se posebno izdvajaju uticaj kalijuma na:
Krvni pritisak – kalijum favorizuje izbacivanje natrijuma iz organizma urinom, i negativno utiče na njegovu resorpciju (preuzimanje u krvotok) iz hrane i pića. To je značajno ako znamo da povećan natrijum za sobom povlači i zadržavanje vode i posledično razvoj povišenog krvnog pritiska u organizmu. Zbog toga se osobama koje unose puno natrijuma, najviše kroz kuhinjsku so, savetuje da pojačano konzumiraju i kalijum putem ishrane ili dijetetskih suplemenata.Kosti – uticaj kalijuma na koštani sistem još uvek se istražuje, ali dosadašnji rezultati potvrđuju da balansiran unos kalijuma pozitivno utiče na očuvanje koštane mase. Ovaj uticaj kalijum ostvaruje posredno, tako što u određenoj meri sprečava gubitak kalcijuma iz kostiju, a nakon toga i njegovo izlučivanje urinom. Veruje se da se kalcijum gubi iz koštane mase kako bi neutralisao umerenu metaboličku acidozu (kiselu sredinu) koja se fiziološki stvara u organizmu unošenjem hrane bogate mesom i žitaricama, a siromašne voćem i povrćem.Bubrege – koncentraciju kalijuma u krvi i tkivima regulišu bubrezi, s obzirom da se on u najvećoj meri izlučuje urinom iz organizma. Kalijum može ostvariti pozitivan ili negativan efekat na bubrege, u zavisnosti od njihovog funkcionalnog stanja. Ukoliko su bubrezi zdravi, odžavaće ravnotežnu koncentraciju kalijuma u krvi bez poteškoća. Podaci sugerišu da kalijum deluje čak i nefroprotektivno – štiti bubrege od formiranja peska i kamenja od kalcijum oksalata. Međutim, ukoliko je bubrežna funkcija narušena, koncentracija kalijuma u krvi će rasti i potencijalno izazivati poremećaj kiselo-bazne ravnoteže, nepravilan rad srca, mišića ili sprovođenja nervnih impulsa.
Podrška korisnicima
